Изложба „Милан Блануша – Човек по Блануши“ у Галерији „РИМА“ у Београду и Крагујевцу

Октобар у Галерији РИМА биће у знаку сећања на недавно преминулог уметника Милана Бланушу (1943-2025). Изложба која је била планирана и договарана као његово четврто самостално представљање у Галерији РИМА, добила је меморијални карактер. Тим поводом изложба ће обухватити оба галеријска простора, у Београду и Крагујевцу, а поставка је проширена тако да, поред последњих слика насталих 2023. године, обухвата и селекцију репрезентативних радова из претходне три деценије које публика није имала прилику скорије да види.

Као што наслов сугерише, изложба „Човек по Блануши“ посвећена је визији и представи човека у Бланушином стваралаштву. Од серије цртежа насловљених „Акција“ преко „Посматрача помрачења Сунца“ и „Финих људи“ до „Четвороношца“, изложба се фокусира на централни мотив у Бланушиној уметности – људску фигуру, и још конкретније фигуру човека у пословном оделу преко које је уметник, кроз више од пет деценија уметничког рада, детектовао неуралгичне тачке савременог света и критиковао друштвену стварност. Приказан увек типски, дефинисан само својим једнообразним костимом моћи и власти, Бланушин мушкарац у оделу је сирова и груба представа човека система, без индивидуалности и личног интегритета. „Политичари, бизнисмени, људи од власти, безбројни корпоративни и бирократски клонови, униформисаних појава и инсценираних опхођења, сви су они обједињени једним истим типом анонимуса у пословном оделу – фигуром деперсонализованог човека као вредносним симболом савременог друштва. Бланушини људи у оделима истовремено су творци и жртве уређености света која им постепено гута слободу у сваком аспекту постојања, претварајући их на крају у човеколике аутомате“, наводи се у тексту изложбеног каталога, ауторке Невене Мартиновић, кустоскиње Галерије РИМА.

Куриозитет изложбе чини серија цртежа насловљених „Акција“ из 1988/1989. године, која се сматра прекретницом у Бланушином уметничком изразу и ликовном рукопису. Експресивним цртачким поступком, употребом текста у слици и специфичном морфологијом мушкарца у оделу, започела је етапа у Бланушином стваралаштву по којој је остао препознатљив од деведесетих година до данас. Попут филмски режираног призора, цртежи који већином приказују (зло)употребу Ероса у односу грубог одевеног мушкарца и обнажене жене, откривају дубину отуђености и губитак смисла у животу савременог човека.

Изложба укључује и примере Бланушине праксе реферисања на уметнике прошлости или његове савременике, а који су му били важни у разумевању уметности и света, попут Бекмана или Базелица, у овом случају. Поставке у Београду и Крагујевцу повезују две серије слика – Бријање (Београд) и Везивање кравате (Крагујевац), у којима је Блануша, кроз поступак апропријације, успоставио везу са делом швајцарских уметника Петера Фишлија и Давида Вајса.
Како је једна од кључних вредности Блануше као уметника, била та што се са једнаким успехом изражавао у свим традиционалним ликовним областима, посетиоци изложбе приређене у част уметника, моћи ће да уживају у његовим сликама, цртежима и скулптурама.

Изложба у Београду биће свечано отворена у четвртак о9. октобра, док ће отварање крагујевачке изложбе уследити наредног уторка, 14. октобра.