Изложба „Драгана Илић, Портрет – игра откривања и/или разоткривања“ oд 22. августа у Музеју савремене уметности у Београду

Изложба „Драгана Илић, Портрет – Игра откривања и/или разоткривања“ у Музеју савремене уметности, аутора др Рајке Бошковић, у оквиру циклуса Уметност и личност – скулпторке из колекције МСУ (5), свечано ће бити отворена 22. августа 2025. у Музеју савремене уметности у Београду.

У оквиру циклуса Уметност и личност – скулпторке из колекције МСУ представља се један историјски феномен који обележава модерну и савремену скулптуру на нашој уметничкој сцени – феномен присуства великог броја жена вајара које су оствариле целовите и веома значајне скулпторске опусе.

Кроз овако осмишљен циклус изложби разматра се и сагледава однос уметности као феномена и личности као фактора који пресудно утиче и на сам уметнички израз. Јер уметност, као унутрашњи позив, даје смисао одабиру животног пута, без обзира на све потенцијалне и неминовне тешкоће које се испречују на њему, како у домену личног, тако и друштвеног живота. А личност, као аура наших избора која даје тон и боју свим нашим делима, обелодањује се и обзнањује можда најјасније или, боље речено, најсјајније, у уметности.

У целокупном уметничком опусу Драгане Илић портрет, и као мотив и као тема, заузима доминантно место. Портрет, поред тога што је увек хроника једног времена, истовремено је и дијалог између уметника и модела. Сам процес портретисања у том случају представља огољавање, залажење у дубине личности, које нису очигледне, нису отворене за друге… Уметник продире иза онога што сам модел жели да се види, како тежи да се прикаже и представи другима. Несумњиво врстан портретиста, Драгана Илић, у игри међусобног откривања, али такође и разоткривања суштине портретисане личности, достигла је високе домете у читавом низу портрета својих савременика – блиских људи из породичног и професионалног окружења.

Човек као биће, са свим својим несагледивим и често недокучивим дубинама личности, тајна је по себи. Сви ти мање или више тајанствени слојеви личности се често, хтели ми то или не, огледају на лицу. И зато је лице човека с правом непресушан изазов и подстицај за уметничка трагања у најширем смислу, од самих почетака људске цивилизације до данас. Фасцинација лицем човека код Драгане Илић резултирала је богатим и потпуно самосвојним скулпторским опусом на нашој уметничкој сцени.
Вајарски рукопис Илићеве у домену портрета препознатљив је не само по формално-стилским одликама и употреби скоро искључиво теракоте (накнадно бојене), него и по начину третмана материјала, влажне глине – која се „овековечује” печењем. Тај рукопис, без минуциозне дораде детаља и углачаности површине, чак повремено и са извесном дозом изворне сировости и, на први поглед, недорађености, носи снажан утисак непосредности, што је очигледно и печат њене (уметничке) личности. Сачувавши свежину доживљаја, уметница постиже убедљиву изражајност портретисаног лика, који је каткада на ивици утиска бруталне искрености у огољености откривања личности коју портретише.

Не сувише обиман, али по својој упечатљивости веома препознатљив, портретски опус Драгане Илић, остварен у теракоти и посвећен не само класичној теми (портрета), већ и традиционалном материјалу (глини), представља јединствену појаву која у турбулентним временима многобројних и разноврсних новина савремене уметности краја 20. и почетка 21. века тек треба да заузме своје право место на савременој уметничкој сцени.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 13. октобра 2025. године.