Где се налазе?

Дакле, Загајича брда налазе се у Банату, на обронцима Делиблатске пешчаре и до тамо постоје 3 прилаза. Оставићу на крају текста све три могућности, али за сада треба да занте да смо ми одабрали баш ову последњу, трећу. Искрена да будем, мислила сам да до тамо никада нећемо стићи. Ушли смо у село и мало смо се загубили, након вожње колским путем ауто смо оставили на некој од ливада и продужили пешке. Око нас су била поља, ливаде, њиве, а оно што личи на земљу Хобита ни на видику.

Ускоро на видику: Загајичка брда

Свакако одлучили смо да не одустајемо. Саветујем вам да инсталирате мапу у свом телефону пошто овде нема сигнала, а ни GPS није сјајан.

Пратећи стазу прошли смо кроз доста обрадивог земљишта, а када смо се попели на узвишицу угледали смо десно у даљини обелиск који је постављен на овим брдима још у доба Аустроугарске. Одахнули смо, били смо на правом путу. На десном ободу Делиблатска пешчара, а са леве стране Вршац док су се испред нас оцртавале савршено глатке и заобљене зелене површине које су некада биле пешчане дине Панонског мора.

Добродошли на Загајичка брда.

Приближавајући се брдима ветар је све гласније свирао своје мелодије. Сунце није могло да нас загреје, тако да вам саветујем да понесете јакну са собом независно од годишњег доба. Још корак, два и иза крошње великог храста угледали смо сцену из филмова, Земља Хобита. Долине, узвишења, најлепше нијансе зелене које сам икада у животу видела.

Дом Хобита у Србији

Знам да је Панонско море овде било пре више милиона година, али све је изгледало као да је и даље ту, само овог пута смарагдно зелено. На ветру су се ломили таласи траве, ниско жбунасто дрвеће и шарено цвеће. Животињски свет да не спомињем, соколови, птице пчеларице, гуштери зелембаћи, инсекти и угрожена врста глодара, слепо куче.

Загајичка брда заиста одишу неком фантастиком и поверовала бих да ноћу излазе виле које плешу на ободима и славе магију звану живот. Гледајући у даљину мисли су ми отишле далеко, далеко. Предах, спокој у себи и читав свет је успорио. Била је то магија Српске земље хобита.

Целодневно уживање у заталасаним брежуљцима

А како до тамо?

Дакле као што сам навела постоје три опције.

Прва, од места Гребенац. На самом улазу у насеље скреће се лево ка сеоском гробљу. Ту се завшава асфалтирани пут и почиње земљани. Одатле лагано можете у пешачку туру, а у неким идеалним условима овим путем се може ићи и аутом право до обелиска.

Други прилаз на који вас може навести навигација, јесте преко Делиблата и Шушара, дирекнто кроз Делиблатску пешчару од југа ка северу. При изласку из Шушара асфалтирани пут се протеже улево, а ви треба да наставите право колским путем. Овај правац није најбољи за обична возила, има доста рупа које се понекад напуне водом и ако је кроз пешчару пут асфалтиран он је и на многим местима урушен. Зато ово може бити сјајна бициклистичка рута од око 15км.

Трећи прилаз јесте преко Уљме, Избишта и опет десно ка Шушари. Међутим, ту нема потребе да улазите у село и кад на врху узбрдице изађете из кривине десно одмах станете код антене. Мало напред са леве стране имате колски пут којим за око 4км стижете до брда! Можете и аутом, уколико су временски услови претходно били погодни. 

Топла препорука за излет до Загајичких брда

Уколико сте и ви љубитељи природе, шетње и авантуре саветујем вам посету овог места, а ако вам је потребна магија да још више заволите Србију чаробни штапић наћи ћете кликом на овај линк.