×

COVID-19: Погледајте најновије информације у вези COVID-19.

Врање: родни град Борислава Боре Станковић

Пише: Никола Стојковић

На југу Србије налази се Врање.
Насеље које се по први пут спомиње крајем XI века, а данас броји око 55.000 становника. Бурну историју обележила је и вишевековна владавина Турака (тачније четири века су владали овим градом). Данас се у Врању истичу објекти из овог периода који сведоче о њиховом боравку: хамам, чесма Ђеренка, Пашин конак у коме се налази музеј са сталном поставком која представља значајну етнографску збирку...

Поред тога, Врање има и других значајних грађевина, као што су: Саборна црква из XIX века, Бели мост који се налази и на грбу града, (нажалост потпуно је ишаран графитима), затим Марково кале, црква Светог Николе, а некако се највише истиче кућа Боре Станковића која је претворена у Меморијални музеј. Временом се насеље развијало као занатско, трговачко и индустријско место са културно-просветним функцијама и туристичким манифестацијама.

Врање: град бројних туристичких вредности

У насељу, али и његовој околини се налази мноштво атрактивних туристичких садржаја које обавезно морате посетитит. У центру се налази пешачка зона којом можете прошетати, попити пиће и напунити батерије, а потом кренути у обилазак знаменитости. Што се тиче традиционалних специјалитета, најпознатије је јело по имену самса - како су ми описали, мене подсећа на мантије, само што је овде у питању празна пита преливена киселим млеком. Нажалост, ово вероватно нећете наћи у понуди у ресторанима (бар ја нисам успео). Нека ово буде један апел граду Врању да своје традиционалне специјалитете уврсти у понуду. Туристи би се сигурно одушевили да ово и друга слична јела нађу своје место на менију ресторана. Има још доста ресторана, а о њима ће бити касније речи.

Кућа Боре Станковића

Борислав (Бора) Станковић је био чувени писац за кога др Стеван Станковић каже да је писац младости, љубави, бола, патње, радости и весеља. Његова најзначајнија дела су: Коштана, Нечиста крв, Ташана, Газда Младен, Увеле руже... Бори је Врање било својеврсна инспирација и емоција, а у својим делима је представљао трагичне људске судбине. У самом центру Врања се налази родна кућа писца, која је данас претворена у меморијални музеј и отворена је за туристе.

Кућа се налази у Баба Златиној улици, јер је исту купила Борина баба по којој је улица и добила назив. Представља веома значај споменик културе у Србији, изграђена је средином XIX века. У дворишту се налази: башта, стари дуд, калдрма и бунар, али и летња кухиња у коју можете ''завирити'' током посете. У летњој кухињи се налазе различити предмети, као што је посуда за чување брашна, предмети за млевење кафе и соли, затим земљано посуђе... Кућа је окружена цвећем и лозницама. У главној кући се налазе просторије у којима је Бора провео своје детињство. Посебно се истиче баба Златина соба, као и гостинска соба која је највећа соба у кући.

Кућа Боре Станковића сада је претворена у Меморијални музејКућа Боре Станковића сада је претворена у Меморијални музеј

Кажу да је ову кућу Бора Станковић морао да прода након смрти баба Злате, јер није имао довољно средстава да заврши студије. Касније је град откупио кућу и претворио у музеј. Будући да је продата за време живота Боре Станковића, његови предмети се не налазе у кући.

Врањска бања међу најпознатијим бањама Европе

Сигурно сте чули за Врањску бању. Налази се на око 11 км од центра Врања. У бањи се налазе хипертермалне воде, чија је температура између 56° и 92°C. Воде има довољно за бањске потребе, па се зато користи и за загревање просторија, стакленика у којима се гаји поврће, цвеће... Вода садржи сумпор, гвожђе, калијум, калцијум, хлор и друге елементе. Користи се за лечење бројних болести (бања је у надлежности Завода за превенцију, лећење и рехабилитацију оболелих од дегенеративног реуматизма и посттрауматских стања). Године 2011. у бањи је регистровано преко 5.600 туриста.

Манастир Прохор Пчињски

На око 30 км од Врања, у долини реке Пчиње, налази се манастир Прохор Пчињски. Манастир је подигнут у XI веку, неколико пута је рушен, окупиран, а потом ослобађан. Таква бурна историја је манастиру нанела и оштећења. Обовљен је за време краља Милутина, у првим деценијама XIV века. Занимљив је податак да су на манастиру крајем XIX почетком XX постављена звона која су донета из Хиландара. Тада је манастир комплетно обновљен.

Манастир Прохор ПчињскиМанастир Прохор Пчињски

У манастиру је постојао центар књижевности. Извесно време је у манастиру боравио Јустин Поповић - један од највећих православних теолога XX века, који је рођен у Врању.
За туристе су посебно значајни конаци у порти манастира. Јужни конак је саграђен у другој половини XIX века и назива се још и Врањски конак. После рестаурације, конак је претворен у хотел националног стила. Године 1979. манастирски комплекс је проглашен спомеником културе и заштићен је законом.

Српска труба далеко се чује!

Бакија Бакић је био познати трубач, рођен је у Врању 1923. године (умро 1989. године). Каже се да је он славу врањске и српске трубе однео у свет. У својој каријери је неколико пута освојио признање прва труба која се додељује на Сабору трубача у Гучи. Успешно је водио оркестар дуже од половине века. Као и већина Рома, Бакија је рано упознао и заволео трубу, већ са својих десет година. Захваљујући његовом препознатљивом свирању, постао је симбол за трубачку уметност у Србији.

Знаменити Врањанци

Поред поменутих (Бора Станковић, Јустин Поповић и Бакија Бакић) у Врању су рођени бројни значајни људи из области књижевности, историје, медиције, етнографије...
Хаџи-Тодор Димитријевић рођен 1889. године. Као публициста је објавио многе књиге на српском, енглеском, шпанском, немачком и португалском језику. Објавио је 1914. године књигу под називом Пропаст Аустрије.

Јован Хаџивасиљевић је рођен 1866. године. Више деценија се бавио истраживачким радом (историјиска, етнографска, антропогеографска истраживања...).

Милан Влајинац рођен 1877. године и бавио се многим научним дисциплинама: аграрном економиком, правном историјом, етнографијом и историјском етнографијом...

Ђорђе Тасић је рођен 1892. године, био је професор Универзитета у Београду. Важио је за једног од највећих југословенских правних писаца. Бавио се филозофијом, социологијом, политикологијом и другим научним дисциплинама.

Димитрије Јовичић је рођен 1889. године, диплорао је на Медицинском факултету у Паризу. Радио је на Медицинском факултету у Београду, највише као дечији хирург. Објавио је више радова на српском и француском језику, а најпознатија књига му је Развој и значај дечје хирургије у педијатрији.

Где јести?

У Врању је доста традиционалних ресторана у којима можете пробати праве, домаће специјалитети. Један од њих је и ресторан Двор. Овај ресторан је некада била породична кућа, па је то оно што га чини посебним. Осећа ту топлину породичног дома, што би наш народ рекао - осећате се као код своје куће. Ресторан располаже са 300 места. Кувари знају свој посао, особље је љубазно, амбијент је јако пријатан и за јутарњу кафу и за свечани породични ручак. Цене су пристојне (повољније од ресторана у Београду, наравно).

Други ресторан који је јако добро оцењем на бројним сајтовима, с тога га туристи обожавају је ресторан Стари бунар. Ово је ресторан домаће кухиње, наравно специјалитети са роштиља су савршени. Искрено, амбијент ми је доста привлачнији у првом ресторану који сам споменуо, а што се квалитета хране тиче... не могу се одлучити баш који је бољи.
Оба ресторана се налазе у истој улици (ул. Саве Ковачевића) у непосредној близини центра града, у близини градске пијаце.

Постоји још један ресторан, који сам намерно оставио за крај, а то је ресторан Код баке на ручак. Можда и најповољнији ресторан, са традиционалним специјалитетима. Налази се код градског парка, а туристи га обожавају.

Сувенири

У туристичком инфо центру Врања можете купити оригиналне сувенире са мотивима југа и овог града. Кажу да су ови сувенири и оригинални пословни поклони! Па ето, ако сте у Врању или Врањској бањи, скокните до инфо центра и погледајте какве сувенире су домаћини припремили за вас!

Ја сам Никола. Заљубљеник у путовања, добре књиге и укусну храну. По струци сам мастер туризмолог. Као аутор овог блога и лиценцирани туристички водич, желим да развијем свест људи о значају туристичких кретања, првенствено по Србији. Како би путовали по Европи и свету, потребно је да прво упознамо квалитете наше земље. Поред блога, мој рад можете пратити и на друштвеним мрежама.

Прочитајте још...

Ртањ: Бајка у центру ванземаљског живота

Да ли сте до сада посетили Ртањ? Мени је увек био

Манастир Студеница: УНЕСКО баштина у Србији

Одавно желим да напишем текст о овом предивном мес

Загајичка брда - српска земља хобита

Волите ли фантастику?  Сигурна сам да сте ба

Моја најлепша искуства која морате доживети на Палићу

Шаљем вам поздраве се севера Бачке! Са обале најв

Будите информисани

Пријавите се

Билтен Туристичке организације Србије