Сремска Митровица

У Сремској Митровици имаш утисак да прошлост још увек седи за суседним столом. Док с једне стране река Сава лењо осликава небо, а мирис воћњака стиже с друге обале, град ти се отвара као стара књига. Испод данашњих улица и тргова још увек пулсира моћни Сирмијум, једна од четири престонице Римског царства, чији мозаици и зидови сведоче о времену кад је овде одлучивано о судбини света. У овом пејзажу свако јутро мирише на реку и воћњаке, а свака улица има старијег брата у римском мозаику.
Први сусрет са градом често се претвара у спонтану шетњу до Житног трга. Ту, на отвореном, археолошки слојеви Сирмијума провирују испод данашњег живота, а венац кућа око трга доноси дах времена из турског и аустријског периода, као да зграде још памте шапат трговаца и путника.

У Музеју Срема време има своје одаје. Златници Константина Великог, мермерни сунчани сат, аварски златни појасеви и иконе из фрушкогорских манастира стоје као мала приватна публика која посматра сваког посетиоца и пита га да ли је спреман да слуша.
Сунчани сат, јединствени примерак из сталне поставке Музеја Срема, датира око стоте године нове ере, а везује се за угледног Сирмијанца Кратила Папија. Сматра се најстаријим таквим спомеником у источ­ној Европи, пронађеним на римском западном гробљу.
На истој мапи сећања налази се и Спомен-гробље у Сремској Митровици, једно од најпрепознатљивијих дела архитекте Богдана Богдановића из 1960. године. Као пејзаж од земље, камена и бронзаних „ватри“, овај меморијални комплекс говори тихим језиком о храбрости, страдању и људској постојаности. Као једино Богдановићево дело у Војводини, Спомен-гробље стоји као место достојанства и тихе медитације над прошлошћу.
У средишту града стоји Базилика Светог Димитрија, посвећена заштитнику Сремске Митровице. Њен савремени живот почиње после осамнаесте деценије деветнаестог века, када је црква посвећена, а касније је добила и статус базилике. Данас је седиште обновљене бискупије Сријем и чува драгоцен слој сакралне баштине града. Поред ње, град је поносан на два храма посвећена Светом Димитрију, православни и католички, који заједно сведоче о духу заједништва.
На ободу града, под падинама Фрушке горе, нижу се манастири Шишатовац, Петковица, Кувеждин, Бешеново и Врањаш. Ту су се вековима чувале књиге, иконе, вино и приче које су, прелазећи с уста на уста, постале део идентитета Срема.
Уметнички траг града најбоље се чита у Галерији Лазар Возаревић. Радови овог сликара стварају фин мост између иконописног наслеђа и савременог сликарства, као да се древни пигменти поново буде у модерној тишини галеријских зидова.

Царска палата, најрепрезентативнији остатак античког Сирмијума, вероватно је најчвршћи визуелни доказ да је град био једна од четири престонице римског света. Масивни зидови, хипокауст који је грејао царске одаје, раскошни подни мозаици и трагови великог хиподрома стварају тиху, али моћну слику некадашње славе, а често су спомињани у популарним туристичким водичима.
Археолошки комплекс Царске палате данас је отворен за посетиоце, који могу закорачити кроз време и дословно корачати истим путем којим су ходали римски легионари, док градски водичи воле да подсете да је Сирмијум био и седиште провинције Панонија Секунда и један од раних хришћанских центара.

Када живот постане брз као римски курир, Сремска Митровица нуди бег у природу. На само неколико километара од града налази се Специјални резерват природе Засавица, оаза мирне воде, трске и мочварних птица. У овом царству нетакнуте природе живе европски даброви, подолска говеда, мангулице и стара раса домаћих магараца, чије млеко даје чувени сир „Пуле“, најређи и најскупљи сир на свету.
Посетиоци често истичу да је у Засавици најлепше кад река и мочвара заћуте, а домаће животиње тихо приђу, као да и оне воле друштво без журбе.
А кад се вратиш у град, реку Саву поново ћеш пронаћи, овај пут на градској плажи, омиљеном месту Митровчана током топлих месеци. Градска плажа на Сави тада постаје дневни боравак под ведрим небом. Тамо се читају књиге, започињу пријатељства и уче деца да воле реку која је Митровици подарила ритам.

Када дође време за сто, Срем уме да буде племенито раскошан. Тешко је замислити трпезу без кулена, домаћих кобасица, печене рибе са реке и чаше белог фрушкогорског вина. На сваком кораку осети се мирис домаће хране, пажљиво спремљене и зачињене баш колико треба.
Околина Сремске Митровице позната је и по виноградима који се пружају дуж благих падина Фрушке горе. Бројне мале винарије, често породичне, отварају врата путницима жељним да пробају вино које мирише на лето и детињство. Бело, полусуво, савршено уз тањир сира или добар сремски кулен. Вино из ових подрума неретко се нађе и на митровачким трпезама, уз дуга дружења и још дуже разговоре.
Засавица, осим своје природне лепоте, нуди и гастрономске бисере – производе од меса мангулице, домаће џемове и чувени сир од магарећег млека. Овај драгоцени деликатес постао је симбол аутентичности и прича о споју традиције и савременог занатства.
У Сремској Митровици се добро једе, али се пре свега ужива. Овде се не једе журно, већ са мером, с осмехом и добром причом уз сваки залогај.

Сремска Митровица воли постепене доласке. Довољно је да уђеш у стари део града, завириш у музеј, попијеш кафу на тргу и пустиш корак до реке. Град памти колективно и лично, па ће ти се можда учинити да си овде већ био и да те препознају старине у излогу и плочник под ногама. Тај осећај припадности долази из топлине људи који воле свој град и умеју да га покажу.
У локалној Туристичкој организацији посетиоци могу добити мапе, савете и идеје за обилазак, али и ону најбољу препоруку – ону из срца, кад ти неко каже: „Иди тамо, вреди.“
На крају, када се светла града утопе у тишину реке, схватиш да Сремска Митровица није само дестинација, већ и ритам. Ритам који спаја римске мозаике и савремене кафиће, манастирске звонике и жамор плаже, мир Засавице и живе кораке Житног трга. Ако тражиш место где ће те историја поздравити као старог знанца, а природа повести на полагану шетњу – дошао си на праву адресу.