Сомбор

На западном рубу Бачке, тамо где се Дунав и тихи рукавци сусрећу са бескрајним равницама, лежи Сомбор – град у којем време тече спорије, а улице као да дишу ритмом тамбуре. То је Равангра́д, град у којем се уметност прелива преко свакодневице, а култура и природа воде непрекидан дијалог. Сомбор је одувек био место господског мира и елеганције – ту се фијакер не користи из носталгије, већ из навике, а сенке старих бођоша, раскошних платана по којима је град препознатљив, праве најлепши хлад у Војводини.

Шетња сомборским улицама открива дух некадашњег слободног краљевског града, који је вековима неговaо образовање, уметност и толеранцију. То је град са душом, али и са карактером – поносан на своју историју, а отворен за савременог путника који уме да препозна његову аутентичност.

У срцу града уздиже се величанствена зграда Бачко-бодрошке жупаније, подигнута у 19. веку у духу еклектицизма. У њеној свечаној сали налази се слика имpozантних димензија – „Битка код Сенте“ Ференца Ајзенхута, дело које сведочи о бурним временима и историјском поносу овог краја. У непосредној близини налази се Градски музеј Сомбор, ризница археолошке, етнолошке и уметничке баштине западне Бачке, али и занимљивих поставки попут Спомен-музеја Батинске битке у Бездану и Музеја Подунавских Шваба у Грашалковићевој палати. Град уметника, Сомбор је дом Галерије Милан Коњовић, која чува опус једног од најзначајнијих сликара српског експресионизма. Његове слике, снажних боја и емоција, одају љубав према родној Бачкој и њеном пејзажу.

Савремени дух града наставља да живи и кроз Галерију Културног центра „Лаза Костић“, место где се излажу дела афирмисаних уметника савременог израза. Уметност у Сомбору није само у музејима и галеријама – она живи у свакодневици. Током Сомборског позоришног маратона, улице постају продужена сцена, а три дана и ноћи смењују се представе, осмеси и аплаузи.

Сомбор је град из кога потичу и коме припадају еминентни уметници попут Саве Стојкова и Павла Блесића, сликара који су својим делима трајно обележили визуелни идентитет града и панонског простора. Стојков је својим пејзажима, салашима и тихом поезијом војвођанске свакодневице створио препознатљиву слику Сомбора као града равнице и смиреног ритма, док је Блесић, као суптилни модерниста, унео лирску игру светлости и атмосфере, спајајући традицију и савремени израз.

Сомбор је град који се најлепше открива лаганим темпом – под крошњама бођоша, између барокних фасада и сецесијских детаља. На рути су знамените грађевине: Градска кућа, Народно позориште, Крушперова палата, Пашина кула, кућа Лазе Костића, цркве Пресветог Тројства и Светог Георгија, као и Плебанија са сунчаним сатом – елегантна сценографија за градски ритуал шетње. У истом духу стоји и раскошна зграда некадашње Бачко-бодрошке жупаније са имpozантном сликом „Битка код Сенте“ Ференца Ајзенхута у свечаној сали.

Кад сунце крене ка заласку, Сомбор прелази у урбани, млади ритам. У уској пасажи надомак главне улице крије се Cafe bar Des Arts – артистички кафе са „галеријским“ шмеком, дугом традицијом и редовним музичким вечерима; практично институција локалне кафе-културе.

За летњи „ресет“ најбољи је Cafe de Sol на обали Великог бачког канала: осунчана тераса, дневни chill, вечерњи ритам, а у топлим данима – купање у каналу уз кафе-бар атмосферу.
Ако желите носталгични штимунг праве кафане и добру живу музику, свратите у Далматински Подрум – место добре хране и провода још од 1961, уз редовне свирке и дружења.
За романтичну вечеру под крошњама, Етно ресторан Фијакер у сомборском парку нуди прелепу башту и етно амбијент, са менијем који спаја традицију и пријатан градски хедонизам.
А кад пожелите панораму града из неке друге ере – ускочите у сомборски фијакер и препустите се призорима тргова, алеја и фасада које се смењују као кадрови старог филма.

Сомбор је град који се не завршава на његовим улицама – он се шири у бескрајну равницу и мрежу дунавских рукаваца. Специјални резерват природе Горње Подунавље, део UNESCO Резервата биосфере Бачко Подунавље, једно је од највреднијих мочварних подручја Европе. То је царство птица, јеленова, чамаца и старих врба. Овде природа није кулиса – она је жива позорница која позива на истраживање: вожња чамцем, бициклистичке стазе, пешачке туре, радионице старих заната и посете Еко-центру Карапанџа део су доживљаја који се памти.

За љубитеље сеоског туризма и аутентичног војвођанског живота, села попут Бачког Моноштора, Бездана, Градине, Чонопље и Риђице нуде мир салаша, тамбурашке вечери, поставке етно-кућа и традиционалне манифестације попут Бодрог феста и Сомборског котлића. Овде се тамбурица не свира из традиције – она свира зато што живот то захтева.

У Сомбору се једе срцем, а кува с душом. На трпези Раванграда спојили су се панонска једноставност и бачка раскош. Пробајте лемешки кулен или супу од морке, уживајте у резанцима с маком и штрудлама с вишњама, а дуж Дунава потражите најбољи рибљи паприкаш. Сваки залогај има свој ритам, а свака вечера обавезно се завршава уз чашу риђичког вина и звуке тамбураша који песмом поздрављају равницу.

Сомбор није дестинација коју посећујете само да бисте видели – то је град који се доживљава. Његове улице, фијакери, слике Милана Коњовића и шум бођоша стварају атмосферу спокојства која се тешко описује, али лако памти.

То је град у којем свака фасада има причу, а сваки осмех има тон тамбуре.

Дођите у Сомбор – да осетите ритам равнице, тишину која пева и град који вас заувек загрли.