Србија, земља дубоких духовних корена, поносно чува своју православну баштину кроз бројне цркве и манастире који красе њену живописну природу. Вера је одувек окупљала људе, уједињавала заједнице и усмеравала њихову тежњу ка узвишеном. Као сведочанство тог духа, грађени су верски објекти који су постали ремек-дела архитектуре свога времена.
На десној обали Дунава, на простору Ђердапске клисуре, налази се Лепенски Вир, археолошко налазиште које чува остатке културе која датира из периода од 6500. до 5500. године пре нове ере.
На само 14 километара југоисточно од Београда налази се Винча, једно од највећих праисторијских насеља у Европи.
На левој обали Дунава, недалеко од Панчева, налази се најстарије налазиште културе неолита у Србији.
Недалеко од града Пожаревца, између 1. и 5. века налазио се један од најзначајнијих римских градова и војних логора на овим просторима-Виминацијум.
Свој врхунац доживео је у 3. веку нове ере, када је проглашен за једну од четири престонице Римског царства.
Kако би што боље контролисао улаз, излаз и пловидбу бродова Ђердапском клисуром, на високој стени изнад Дунава изградио је тврђаву Диану.
Остаци римског града Улпијане откривени су на локалитету Градина, на само километар од манастира Грачаница, а представљају најзначајније римско и рановизантијско налазиште на подручју Косова и Метохије.
Трајанова табла, натпис уклесан у стену поред Дунава, представља један у низу градитељских подвига римског императора Трајана.
Претходни